Prvi put s ocem na jutrenje -
Laza Lazarević
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo:
Visoka ekonomska škola, Peć-Leposavić
Ima pisaca kod kojih proces
sazrevanja traje dugo a putanja njihovog razvoja pokazuje krivudavu liniju
uspona i padova pre nego sto postignu rezultate koji im donose glas dobrih
pisaca. Takvih pisaca nije malo, i vecina je tako pocela. Ali ima i onih
drugih, kod kojih proces sazrevanja nije vidljiv, ciji se rast ne obavlja pred
citaocima nego u njihovoj radnoj sobi i koji svojim prvim radovima ostaju u
knjizevnosti. Laza Lazarevic pripada ovoj drugoj grupi pisaca; on je poceo bez
pocetnistva. Njegova prva objavljena pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje
ujedno je i jedna od njegovih najboljih pripovedaka. Iz te pripovetke mogla bi se
sagledati Lazarevićeva opredeljenja, sklonosti i način misljenja, odnosno
primanja utisaka iz spoljasnjeg sveta i izrazavanja tih utisaka.
Kad je Lazarević počeo da pise, srbijanska
stvarnost nije pruzala nimalo ružičastu sliku. Osamdesete godine prošloga veka
ostaće u istoriji napisane kao razdoblje vladalacke samovolje i policijskog
nasilja; jedna u krvi ugusena buna i jedan, protivno nacionalnim interesima
vodjen i nesrecno izgubljen rat, jesu najpoznatiji, ali ne i jedini tragicni
dogadjaji toga doba.
Lazarevic je bio jedan od prvih srpskih
pripovedaca koji je obratio paznju na unutrasnji svet licnosti koje prikazuje i
na psiholosku analizu. Kod Milovana Glisica i Janka Veselinovica psiholoske
analize u nekom dubljem smislu te reci gotovo i nema. Kod Jakova Ignjatovica
ona je svedena na najmanju moguću meru. Sremac se ograničava na opis
spoljasnjih manifestacija unutrasnjih lomova, i to vise kao humorist nego kao
psiholog.
Laza Lazarević je najbolji stilist naseg
realizma i svakako najbolji pripovedac toga razdoblja. Njegova recenica ima
gipkosti i elegancije, njegova poredjenja su zanimljiva, cesto pomalo neobicna
i duhovita. Ma gde pronasli neki njegov odlomak, odmah cemo ga poznati po nekim
stilskim osobinama koje su samo njegove u citavoj nasoj literaturi. Nekad su ga
zbog dobrog pisanja nazivali "srpskim Turgenjevim". To poredjenje, ma
koliko bilo preterano, nije u isti mah i besmisleno. Uz to, on ima dragocena
osećanja za humor i onda kad ne zeli da da maha tome svom osecanju, ono ponekad
preovladjuje. Cela pripovetka Verter protkana je blagom ironijom. Ta blaga
ironija doprinosi da prema jednom, po patrijarhalnom shvatanju, prestupniku
imamo sve simpatije. Skerlic mu je zamerio da je u njemu moralist pobedio
realista i da je Lazarevic u ime nekih moralnih nacela koja su problematicna,
izneveravao umetnicku istinu. Njegova moralna nacela su dosta problematicna,
ali ni Skerlicevo mišljenje o izneveravanju umetnicke istine nije nista manje
problematicno. I mimo svoje volje, Lazarevic je o svetu koji je voleo izrekao
neprijatne istine. Po neprijatnosti tih istina i po tezini optuzbe koja iz njih
proistice Lazareviceve pripovetke se mogu meriti, u njemu savremenoj
knjizevnosti, samo sa, inace slabim, romanima Janka Veselinovica Jedan junak
nasega doba i Borci.
Kad je Laza Lazarevic izmučen tuberkulozom umro
krajem. 1890. godine, bio je ozaljen kao najbolji srpski pripovedac. U napisima
nastalim neposredno posle njegove smrti o Lazarevicevim delima pisalo se, ne
tako retko, bolje no sto su ona zasluzivala. Takvo pisanje moralo je da izazove
reakciju i ona se javila. O njegovom delu pocelo je da se i drukcije sudi.
Ljubomir Nedic mu je zamerao da je imao vise vestine nego pravog knjizevnog
talenta i time stvorio ne malu zabunu. Naime, Nedic nije jasno odredio sta u
ovom slucaju podrazumeva pod vestinom a sta smatra knjizevnim talentom. Skerlic
je otisao dalje i negirajuci, sasvim opravdano, ispravnost njegovih nazadnih
shvatanja bio sklon da umanji i umetnicku vrednost njegovih pripovedaka. Takvo
Skerlicevo pisanje nije ostalo bez odjeka. Bilo je u pitanju nepovoljno
misljenje kriticara u čiji se sud veruje o piscu koji je nesumnjivo bio
omiljen. I zato, sve sto se posle Skerlica pisalo svodilo se ili na pokusaj
obaranja njegova suda ili na pokusaj odbrane Skerlicevih stavova. U tim rasprama stvorilo se sasvim prirodno i
jedno trece stanoviste: da je istina negde na sredini. Lazarevic doista nije
onako veliki pisac kao što su mislili njegovi savremenici, ali je svakako jedan
od najboljih nasih pripovedaca. Ono po cemu on ostaje jeste knjizevni nacin
pisanja, smisao za psihologiju, podjednako razvijena moc zapazanja i
imaginacije, a iznad svega, on ostaje nadahnuti pesnik i spontani kriticar
jednog davnog, u nepovrat iscezlog sveta.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!